70.

Bio sam sam
dok sam hodao
dok sam očekivao naići na sreću..
Nije je bilo..
Smrt me pričekala
i povezla.
Pričali smo,
onako kako se samo
sa smrti može pričati.
Ohrabrila me,
rekla mi je da se nemam
čega bojati.
I da ću na sreću naići
onda kada ću je trebati.
Pitao sam je zar je ne trebam
već sada?
Zar ne bih trebao imati sreću
svaki dan svog života?
Smrt me pogledala,
onako kako samo smrt može pogledati
i nasmijala se..
Toplo i ljubavno..
Pitala me:
Ako imaš sebe
zar to nije sreća?

Tog dana shvatio sam da je moj susret
sa smrću bio i moj najveći doživljaj
života, moje najljubavnije iskustvo
i moja najveća sreća..

Sljedeći put kada sam se rodio
toliko sam se veselio da imam sebe
da sam cijeli život proveo u sreći,
više je nisam trebao tražiti,
ona je našla mene,
dok smo postojali..
Ja i moja sreća..